Машине су категорисане на следећи начин: равне подлошке (разред Ц), велике равне подлошке (разред А и Ц), екстра-велике равне подлошке (разред Ц), мале равне подлошке (разред А), равне подлошке (разред А), равне подлошке са закошеним равњаком (разреда С Стеенг{1} А), машине за високе равне подлошке (Град{1} А), Сферне подлошке, конусне подлошке, квадратне конусне подлошке за И-греде, квадратне конусне подлошке за каналне греде, стандардне опружне подлошке, лаке-опружне подлошке, тешке-опружне подлошке за тешке услове, унутрашње{{5}подлошке са зупцима са закључавањем{6} унутрашње подлошке, Спољашње-Зупчасте подлошке, спољне-назубљене браве подлошке, једноструке-подлошке са једним језичком, двоструке-подлошке са двоструким језичком, спољне{11}}подлошке за закључавање са језичцима и закључане подлошке за округле навртке.
Равне подлошке се обично користе у склоповима где је једна компонента за повезивање направљена од меког материјала, а друга од тврдог, релативно крхког материјала. Њихова примарна функција је да повећају површину контакта, чиме распоређују притисак и спречавају дробљење мекшег материјала. Насупрот томе, основна функција опружне подлошке је да изврши реактивну силу на матицу након што је затегнута, чиме се повећава отпор трења између навртке и завртња. Ове подлошке су произведене од опружног челика 65Мн, термички-обрађене до тврдоће од ХРЦ 44–51 и завршене површинском оксидацијом.
Запорне подлошке (укључујући опружне подлошке и потпорне прстенове) су еластичне компоненте или уређаји против-олабављења дизајнирани да спрече олабављење завртња. Принцип рада подлошке против -олабављења је прилично једноставан: састоји се од две спојене половине подлошке. Спољне површине имају радијална ребра, док унутрашње површине имају косо назубљене. Током монтаже, унутрашње назубљене површине су окренуте једна према другој, док спољна радијална ребра чврсто захватају контактне површине спојених компоненти. Ако склоп буде изложен вибрацијама-које стварају тенденцију отпуштања завртња-релативно клизање је дозвољено само између унутрашњих назубљених површина две половине подлошке. Ово релативно кретање ствара напетост подизања, чиме се постиже 100% ефекат закључавања.
Опружне подлошке се широко користе и у конструкцијама које носе-носе и не{1}}носе-у оквиру општих механичких производа. Одликују их ниска цена и лакоћа уградње, што их чини посебно погодним за апликације које захтевају честу монтажу и демонтажу. Подлошке су заиста наведене у *Куаииииоу* каталогу за избор аутоматизације; међутим, способност опружних подложака против-отпуштања је прилично ниска. Њихова стопа коришћења је посебно ниска у производима-посебно онима у Европи и Америци-који захтевају високу поузданост; конкретно, одавно су напуштени за употребу у конструкцијским везама-које носе критична оптерећења. Док наша земља још увек види њихову примену у одбрамбеној индустрији, коришћени материјали су надограђени у нерђајући челик. Челичне опружне подлошке су, у ствари, дуго биле забрањене за употребу у оквиру ЦАСЦ (Цхина Аероспаце Сциенце анд Тецхнологи Цорпоратион)! Сматрају се веома небезбедним из два основна разлога: (1) ефекат "експанзионог прстена" и (2) водонична кртост.
У индустрији причвршћивача, опружне подлошке се обично називају „јастучићи за опруге“. Произведени су од два основна материјала: нерђајућег челика и угљеничног челика (потоњи је у суштини гвожђе). Најчешће коришћене стандардне величине за опружне подлошке укључују М3, М4, М5, М6, М8, М10, М12, М14 и М16. Релевантни национални стандард за опружне подлошке је ГБ/Т 94.1-87, који одређује димензије за опружне подлошке стандардног типа у распону од 2 мм до 48 мм. Овај стандард упућује на ГБ 94.4-85, под насловом *Технички услови за еластичне подлошке: опружне подлошке*.